Česta su pitanja žena da li je korišćenje proteinskih suplemenata bezbedno po njih. Da li su pre svega oni zdravi, da li će se ugojiti ako ih konzumiraju i da li će dobiti na mišićnoj masi?

Sigurno ste se mnogo puta našli u situaciji da nemate dovoljno vremena da sebi pripremite obroke unapred, a ne zelite da prekršite dijetu i usput kupite nešto iz pekare... Ovo su neka od resenja kako da u žurbi pokupite nešto kvalitetno i smirite glad.

Isprobajte ove savete kako biste ostali fit tokom sezone praznika I slavlja. Ahh, praznici. Taj magični period kada je ceo grad po svetlima, duh praznika je svuda oko nas, dobra hrana, piće, gozbe – I sav naš teško napravljen progress u teretani nestaje za čas!

Da li vam je prošle zime propao pokušaj da nabacite mišićnu masu? Evo šta ste radili pogrešno — a evo I kako bi ovaj put trebalo da uradite. Postoji mišljenje koje kaže da je jako teško da nabacite mišićnu masu u off sezoni. Dižete tegove i jedete, pa, sve što vam se nađe pod rukom i mislite, ne možete a da ne “porastete”.

Posle jela normalno se podiže nivo glukoze u krvi. Da bi glukoza ušla u tkiva (mozak, mišići, jetra…) neophodan je hormon inzulin. Prisustvo inzulina osigurava da glukoza ulazi u tkiva gde se koristi za dobijanje energije, dok ulaskom u jetru glukoza se skladišti u obliku glikogena. Šećerna bolest ili diabetes melitus je jedna od najčešćih bolesti u starijoj populaciji.

Proteini pšenice ometaju normalan rad štitne žlezde a optimizacija ove žlezde je presudna za održavanje težine i imunog sistema. Ogroman deo populacije je alergičan na proteine pšenice iako većina to nezna. Pored svega ovoga, cerealije su najpopularnija vrsta hrane i zato su podložne genetskom inžinjeringu i prevelikoj industrijalizaciji.

Vaše telo sadrži dosta mišićnih vlakana tipa I (sporog trzaja) koji su zaduženi za izdržljivost. Pored toga sadrži i vlakna brzog trzaja IIb, zadužena za „sve ili ništa“ pokrete – skokove, sprinteve i podizanja. Između ova dva tipa su i brza vlakna IIa koja su „na zadatku“ nekoliko minuta. Mišićna vlakna tipa IIb ne samo da su najveća, nego ona imaju i najveći potencijal da postanu još veća.

Unos izvesne kolicine masti, izmedju 20 i 30% od ukupnih unetih kalorija, neophodan je da se obezbedi dovoljna kolicina energije I hranljivih materija. Vitamini rastvorljivi u mastima (liposolubilni vitamini), u koje spadaju vitamini A,D,E i K, moraju da se unose ishranom bogatom masnim namirnicama.

Proteini se sastoje od ugljenika, vodonika, kiseonika, azota i u nekim slučajevima, od sumpora. Proteini su jedine hranljeve materije koje sadrže azot, što ih čini esencijalnim i potencijalno toksičnim. Aminokiseline su osnovne gradivne jedinice proteina.

Proteini uneti ishranom razgrađuju se u aminokiseline, a aminokiseline iz hrane (esencijalne) udružuju se s drugim aminokiselinama koje proizvodi organizam (neesencijalne), gradeći nove proteine – rezervoar aminokiselina u organizmu.