Proteini se sastoje od ugljenika, vodonika, kiseonika, azota i u nekim slučajevima, od sumpora. Proteini su jedine hranljeve materije koje sadrže azot, što ih čini esencijalnim i potencijalno toksičnim. Aminokiseline su osnovne gradivne jedinice proteina. Neke od aminokiselina mogu da se sintetišu u našem organizmu iz drugih aminokiselina (neesencijalne aminokiseline), dok se pojedine dobijaju iz namirnica koje unosimo ishranom (esencijalne aminokiseline). Postoji širokorasprostranjena zabuna u vezi sa esencijalnim i neesencijalnim aminokiselinama, zbog toga što reč neesencijalna upućuje na pogrešan zaključak da one, iako ih ima, zapravo nisu potrebne. To je, međutim, daleko od istine. I esencijalne i neesencijalne aminokiseline su podjednako važne u metaboličkim procesima.
Neesencijalne aminokiseline su: Alanin, Arginin, Asparagin, Asparaginska kiselina, Cistein, Glutaminska kiselina, Glutamin, Glicin, Prolin, Serin i Tirozin.
Esencijalne aminokiseline su: Histidin, Izoleucin, Leucin, Lizin, Metionin, Fenil-alanin, Treonin, Triptofan i Valin.
Aminokiseline se povezuju u lance kompleksnih proteinskih molekula. Redosled aminokiselina kao i sekundarni i tercijarni elementi strukture proteina određuju njegovu funkciju. Kada se ishranom unesu proteini, oni se u organizmu razlažu na polipeptide (male molekule proteina) i na kraju na pojedinačne aminokiseline. Aminokiseline se apsorbuju u krv i transportuju do različitih tkiva, gde se pretvaraju u potrebne proteine. Tkiva pomoću raspoloživih aminokiselina proizvode proteine koji su potrebni. Da bi tkiva mogla da proizvode neophodne proteine, moraju da postoje esencijalne aminokiseline da bi mogla da se obavi sinteza proteina.
Neke aminokiseline specifično utiču na centralni nervni sistem. Triptofan proizvodi Serotonin i Melatonin. Tirozin i Fenilalanin proizvode Dopamin, Noredrenalin i Adrenalin. Histidin proizvodi Histamin. Arginin proizvodi Azotni oksid. Treonin proizvodi Glicin.
Zbog pomenutih efekata, pojedinačne aminokiseline se prodaju u svrhe postizanja različitih rezultata.
Jetra je centralna procesorska jedinica organizma za sintezu proteina. Ona na izvestan način neprekidno nadgleda naše potrebe za proteinima i sintetiše aminokiseline i proteine raznovrsnih funkcija. Sinteza proteina se postiže putem reakcija transaminacije i dezaminacije. U transaminaciji se azot iz jedne aminokiseline koristi za proizvodnju druge aminokiseline; u dezaminaciji se aminogrupa uklanja iz aminokiseline i pretvara u amonijak. Preostala ugljenička struktura se ili rekonstruiše kao mast i deponuje, konvertuje u glukozu (što se događa sa alaninom i glutaminom) ili sagoreva kao izvor energije. Jednom kada se zadovolje sve potrebe za proteinima, sudbina svih ostalih aminokiselina je dezaminacija. Amonijak stvoren za vreme dezaminacije je toksičan za organizam pa enzimi u jetri konvertuju amonijak u ureu, koja se izlučuje urinom. Dakle, što se konzumira više dodatnih proteina, veća je proizvodnja amonijaka koji mora da se ukloni iz sistema (kao urea). Većina preostalih dezaminovanih ugljenikovih lanaca obično se deponuje u vidu masti.
Tags: proteini, Whey, aminokiseline, glutamin, casein, Proteinski šejk, suplementi
