Unos izvesne kolicine masti, izmedju 20 i 30% od ukupnih unetih kalorija, neophodan je da se obezbedi dovoljna kolicina energije I hranljivih materija. Vitamini rastvorljivi u mastima (liposolubilni vitamini), u koje spadaju vitamini A,D,E i K, moraju da se unose ishranom bogatom masnim namirnicama. Esencijalne masne kiseline, koje su potrebne za specificne telesne funkcije, a koje mi ne mozemo sami da sintetisemo, takodje moraju da se unose u optimalnim kolicinama. Neke vrste masti iz hrane su takodje potrebne da bi nam stvorile osecaj sitosti tokom obroka, cime se stvara vazan fizioloski signal da je vreme da prestanemo sa jelom. Masti iz masnih namirnica imaju duzi period zeludacnog praznjenja nego ugljeni hidrati, sto doprinosi osecaju sitosti. Naravno, masti su zasluzne i za to da hrana ima dobar ukus.
Izraz masti se obicno odnosi na lipide koji su na sobnoj temperaaturi u cvrstom stanju, a izraz ulja se upotrebljava za lipide koji sun a sobnoj temperaturi u tecnom stanju. Lipidi se najcesce nalaze u obliku triglicerida, koji se sastoje od tri masne kiseline i jednog molekula glicerola. Otuda i naziv trigliceridi.
Skoro svaka celija u organizmu ima sposobnost da proizvodi holesterol. Pojedine osobe mogu imati visok nivo holesterola u krvi cak iako se pridrzavaju dijete koja se zasniva na unosu niskih kolicina holesterola. Takodje mozemo proizvoditi fosfolipide, trigliceride i ulja. Zapravo, upravo ta nasa sposobnost da efikasno proizvodimo razlicite tipove masti ogranicava potrebu za konzumiranjem velikih kolicina lipida.
Tags: mišićna masa, fat burner, metabolizam, mišići, keto dijeta, dijeta, fitness, gojaznost, sportska ishrana, mršavljenje VAZNO * FUNKCIJE MASTI *
Unos izvesne kolicine masti, izmedju 20 i 30% od ukupnih unetih kalorija, neophodan je da se obezbedi dovoljna kolicina energije I hranljivih materija. Vitamini rastvorljivi u mastima (liposolubilni vitamini), u koje spadaju vitamini A,D,E i K, moraju da se unose ishranom bogatom masnim namirnicama. Esencijalne masne kiseline, koje su potrebne za specificne telesne funkcije, a koje mi ne mozemo sami da sintetisemo, takodje moraju da se unose u optimalnim kolicinama. Neke vrste masti iz hrane su takodje potrebne da bi nam stvorile osecaj sitosti tokom obroka, cime se stvara vazan fizioloski signal da je vreme da prestanemo sa jelom. Masti iz masnih namirnica imaju duzi period zeludacnog praznjenja nego ugljeni hidrati, sto doprinosi osecaju sitosti. Naravno, masti su zasluzne i za to da hrana ima dobar ukus.
Izraz masti se obicno odnosi na lipide koji su na sobnoj temperaaturi u cvrstom stanju, a izraz ulja se upotrebljava za lipide koji sun a sobnoj temperaturi u tecnom stanju. Lipidi se najcesce nalaze u obliku triglicerida, koji se sastoje od tri masne kiseline i jednog molekula glicerola. Otuda i naziv trigliceridi.
Skoro svaka celija u organizmu ima sposobnost da proizvodi holesterol. Pojedine osobe mogu imati visok nivo holesterola u krvi cak iako se pridrzavaju dijete koja se zasniva na unosu niskih kolicina holesterola. Takodje mozemo proizvoditi fosfolipide, trigliceride i ulja. Zapravo, upravo ta nasa sposobnost da efikasno proizvodimo razlicite tipove masti ogranicava potrebu za konzumiranjem velikih kolicina lipida.
Tags: mišićna masa, fat burner, metabolizam, mišići, keto dijeta, dijeta, fitness, gojaznost, sportska ishrana, mršavljenje 
