Jeste li sigurni da znate kako funkcioniše ljudski mozak? Pogledajte koje su najčešće zablude o ovom vitalnom organu.
U moru naučnih istraživanja misterija ljudskog mozga i njihovih ne uvek veštih interpretacija, nastalo je mnoštvo zanimljivih tvrdnji o tome kako mozak zaista funkcioniše. Ipak, nisu sve istinite.
1. Koristimo li zaista samo 10 odsto svog mozga?
Naučnici, ipak, tvrde da ljudi upotrebljavaju svaki deo mozga. Ako ostavimo sve dokaze za to po strani i intuitivno navedemo da 90 odsto mozga uopšte ne koristimo, onda bi oštećenja tih delova koji čine 90 odsto ne bi ostavljala nikakve posledice po ljudska bića. U stvarnosti pak oštećenje bilo kog dela mozga, čak i veoma sićušnog dela, može imati veoma ozbiljne posledice po osobu.
2. Tzv. "blic sećanja" su detaljna i trajna?
Svi imamo živopisna sećanja na određenu situaciju, a ona se obično vezuju za dramatične događaje. Pamtimo gde smo se nalazili u trenutku kada se to desilo, šta smo radili i s kim smo bili. Testiranja ovakvih sećanja pokazala su da se retko dešava da ih zaboravljamo i da su često živopisnija od drugih vrsta sećanja. Ipak, sva sećanja vremenom blede, pa tako zaboravljamo detalje ili tačna menjamo netačnim.
3. Da li posle 40. godine sve kreće nizbrdo?
Istina je, kognitivne veštine slabe sa godinama. Na primer, deca brže i lakše uče jezike od odraslih, koncentrisanija su, bolje pamte... Međutim, mnoge mentalne veštine se postaju bolje s godinama - fond reči, socijalna i emotivna inteligencija.
4. Imamo li samo pet čula?
Da, svakako imamo pet glavnih čula, ali pored njih postoje još neka koja nam pomažamo da opažamo svet u kome se nalazimo i svoje mesto u njemu. Prag tolerancije za bol, osećaj za ravnotežu, osećaj za vreme ili temperaturu tela - sve ova spada u kategoriju čula. Ipak, u poređenju s nekim vrstama iz životinjskog carstva, ljudi zaostaju. Na primer, slepi miševi i delfini koriste sonare, neke ptice i insekti ultraljubičasto svetlo...
5. Mozak je nalik kompjuteru.
Često govorimo o brzini mozga, njegovom kapacitetu i memoriji... U metaforičkom smislu mozak i kompjuter mogu da se porede. Poređenje mozga i tehnoloških izuma prisutno je mnogo pre nastanka prvog kompjutera.
6. Da li je mozak mreža?
Mozak u nekom smislu jeste povezan po principu mreže, ali način na koji ova mreža funkcioniše podložan je promenama. Najbolji primer su ljudi kojima je oštećeno neko čulo.
7. Može li udarac u glavu da izazove amneziju?
Postoje dve vrste amnezija - antrogradna i retrogradna. Prva se odnosi na to da ne možemo da formiramo nova sećanja, a druga da ne možemo da se setimo nečeg iz prošlosti. Ipak, potrebna je jako ozbiljna povreda glave kako bi se kao posledica javila amnezija.
8. Znamo li šta nas čini srećnima?
Ova tvrdnja je jako varljiva, smatraju naučnici. Recimo, očekujemo da nas krajnji rezultat nečega učini srećnima, ali se često kada se to dugo odlaže na kraju ne osećamo srećno koliko smo se nadali.
9. Da li svet vidimo onakvim kakav jeste?
Ne baš. Ljudi nisu pasivni primaoci informacija i nadražaja koji dolaze iz spoljašnje sredine, već se sve što dolazi spolja propušta kroz prizmu naših čula. Ono što vidimo uvek je proizvod opažanja, očekivanja, tumačenja i iskustva.
10. Da li se mozak muškaraca i žena razlikuje?
Tokom istorije, bilo je brojnih pokušaja da se utvrdi razlika između muškog i ženskog mozga. Anatomi su analizirali strukture oba i izvučeni su zanimljivi zaključci. Danas se veruje da muškarci imaju više specifikovanih moždanih hemisfera, dok ženskim mozgom većim delom upravljaju emocije. Međutim, kada je reč o potencijalima mozga, oni su jednaki bez obzira na pol.
