• Xplode's blog

Proteinski hormon, kome je osnovna uloga da stimuliše rast, na neki način sintetiše anti-ageing dejstvo glavnih polnih hormona, i čak deluje blagotvornije nego kad se ovi udruže.

U borbi prtiv starenja „anti-ageing terapiji“ u poslednjih dve ipo decenije naročito mesto pripada humanom hormonu rasta (Human Growth Hormone). Pokazalo se da ovaj hormon, kome je osnovna uloga da stimuliše rast, na neki način sintetiše anti-ageing dejstvo sva tri steroidna hormona, ženskih estrogena i progesterona i muškog testosterona, i da čak deluje blagotvornije nego kad se ova tri udruže. Uz njega nije obavezn znojenje u teretani, a mišićima se vraća sa godinama izgubljena masa; nije nužno ni iscrpljivanje strogim dijetama, a salo se lagano topi; kolagenska krema može i da preskoči, a novi kolagen osvežava umornu i isušenu kožu…

DELOVANJE  hGH

Postoji cela paleta hemijskih supstanci koje stimulišu rast ćelija, tkiva i kostiju, a koje nazivamo hormonima faktorima rasta ili growth faktorima, objašnjava prof dr Mirsanda Stanić, stručnjak za genetiku Medicinskog fakulteta u Beogradu. Postoje faktori koji stimulišu rast krvnih sudova, drugi podstiču rast kolagena i još ih je čitav niz, a među njima čak i hormon rasta očnog sočiva. Sve u svemu, različitih hormona rasta u organizmu ima daleko više nego steroidnih (polnih), ali onaj glavni i najsnažniji, o kome naša genetičarka posebno govori, jeste humani hormon rasta. Gotovo da nema ćelije ili tkiva na koje on ne dejstvuje, utičući na bezbroj funkcija tokom rasta i razvoja. Jedan od efekata mu je hipertrofija – funkcionalno uvećavanje organa i tkiva. Znatno uvećava mišićnu masu i gustinu kostiju, što je vrlo značajno za starije osobe kojima vraća snagu i čini ih stabilnijim na nogama. Kada je reč o telesnoj visini, hormon rasta je ne određuje zato što je ona genetički „zadata“, ali joj se uz pomoć Hgh  može „dodati“ još oko 10 cm.

Ovaj hormon je takođe, izuzetno snažan stimulator imunog sistema, te se terapijom hGH  može pomoći obolelima od side, karcinoma, teških hroničnih bolesti i pacijentima sa drugim imunodefinicijama i teškim infekcijama i opekotinama. Prof. Stanić ističe da timus, žlezda zadužena za imuni sistem, snažno raste pod dejstvom hGH u bilo kom  dobu  života i smatra da bi ga naročito trebalo iskoristiti u lečenju pacijenata starijih od 80 godina, za koje i banalna infekcija može da bude vrlo teška.

U mladosti i srednjim godinama, hipofiza luči hGH  i otpušta ga u cirkulaciju, u mnogo većim količinama od bilo kog drugog hormona, dok ga u starijem dobu mnogo više sekretuje no što ga otpušta u cirkulaciju. Ova činjenica je interesantna zbog toga što je u biohemijskim procesima u organizmu pravilo da se ono što se proizvede ili koristi ili degradira, pa ponovo sintetizuje.

Nivo hGH najveći je do puberteta, a uočljivije  i kontinuirano počinje da opada, kao i ostali hormoni, između 25 i 30. godine života, da bi u šestoj deceniji dostizao tek polovinu vrednosti iz mladosti. Reč je o proteinskom hormonu  čiji su geni lokalizovani na 17. hromozomu i tesno su povezani sa humanim horionskim somatotropinskim genima i genom za prolaktin (izazivačem laktacije). Navedeni hormoni takođe imaju snažan efekat na rast i obnavljanje organa i tkiva.

HORMON REGENERACIJE

Kada je reč o glavnim steroidnim hormonima, estrogenu, progesteronu i testosteronu, naša sagovornica ističe da  hGH na neki način u sebi udružuje njihova dejstva i štaviše ima bolje efekte i od združenih blagodeti triju najvažnijih polnih hormona. Humani hormon rasta je hormon regeneracije – hiperplazije tkiva – koji blagotvorno deluje na mozak, na motoriku, na reflekse, na vid; uvećava mišićnu masu i smanjuje količinu masnog tkiva jer mu je jedna od važnijih osobina da sprečava razaranje proteina,  a izaziva lipodestrukciju; povećava gustinu koštane mase i utiče na remodeliranje kostiju, čime prevenira razvoj osteoporoze, i to tako što deluje i na osteoklastnu i osteoblastnu aktivnost, povećava deponovanje kalcijuma u kostima; zadržava tečnost po vrlo sličnom principu kao i estrogen, ne samo u opštoj cirkulaciji nego i u međućelijskom prostoru i ćelijama, što olakšava metaboličke procese i rezultira regeneracijom organizma, pomaže pri lečenju organskih oboljenja i usporava starenje; očuvanjem vode i snažnom stimulacijom proizvodnje kolagena, blagotvorno deluje na kožu, njenu elastičnost i debljinu, što je inače, uočljivije kod muškaraca jer oni imaju prosečno veće koncentracije hGH od žena; povećava libido i polne organe i njihovu pigmentaciju, a kod menopauznih žena uz to obnavlja i matericu i jajnike; neki autori tvrde da podstiče mentalne sposobnosti, dok drugi kažu da povećava samo veličinu mozga, odnosno tečnost u njemu; dokazano je da povećava apetit i poboljšava san.

Karakteristika humanog hormona rasta da „sabira“ efekte steroidnih hormona i deluje bolje od toga, uvela ga je u anti-ageing terapiju u kojoj se koristi poslednjih 25 godina. Kao „lek“ protiv starenja, hGH  se obično daje u dozama jednakim četvrtini vrednosti koje ima kod deteta u pubertetu (od 10 do 25 jedinica u toku meseca), a kod starijih ljudi i u mnogo većim. Doktori upozoravaju da kod starijih osoba u svakom pojedinačnom slučaju, treba veoma pažljivo odmeriti efekte hormona rasta. Jedna nedavna studija Harward univerziteta pokazala je da hGH  može da poveća ćelijsku rezistenciju na unos glukoze sa sledstvenom hiperinzulinemijom koja vremenom prerasta u dijabetes tipa II, mada se i takav efekat lako reguliše podešavanjem doze, odnosno istovremenim davanjem DHEA (Dehidroepiandrosterona). Uzgred budi rečeno, kao najbolje načine za nemedikamentozno obaranja ćelijske rezistencije na glukozu, doktori ističu fizičko vežbanje (posebno aktiviranje mišića butina i zadnjice jer te mišićne grupe najviše i najbolje podstiču metabolizam) i ponovljeno gladovanje od po nekoliko dana u malim vremenskim razmacima. Gladovanje je jedan od najstrašnijih stimulatora sinteze hGH – poznato je da su dugovečni ljudi tokom celog života mršavi i imaju prosečno više vrednosti  hGH .

Za terapijsko davanje hGH  postoje tri načina: injekcijama, kao sprej (preko usta) i u tabletama. Prema oceni stručnjaka, jedini pravi  i efikasan način je intramuskularno davanje, pri čemu isključivo treba primenjivati bioidentični hGH. Ranije se dobijao – i zato je veoma skup – iz hipofize kadavera, ali takav preparat  nikad nije bio čist i imao je sporedne efekte. Danas se dobija molekularno-biološkom tehnologijom (ljudski geni se unesu u bakteriju koja hormon potom proizvodi u velikim količinama). Taj takozvani rekombinantni hGH je potpuno bioidentičan. Ali uprkos danas jeftinoj proizvodnji, rekombinantniji hGH je na tržištu i dalje veoma skup zato što njegovu cenu diktira (mala) potražnja. Kravlji hormon rasta, na primer, koji se daje stoci radi bržeg i većeg rasta, neuporedivo je jeftiniji nego prošle ali je cena dnevne terapijske doze i dalje od 25 do 75 dolara, ili između 10 i 30 hiljada dolara godišnje. Njegova primena je relativno nekomforna za pacijente zato što mora  da se daje svakodnevno pa ohrabruje činjenica da se na zapadnom tržištu već pojavio preparat koji ima trajnije delovanje.