PROTEINI se sastoje od lanaca aminokiselina, a samo proteini životinjskog porekla sadrže esencijalne aminokiseline koje su veoma bitne za naš organizam. One imaju veću biološku vrednost jer im je aminokiselinski sastav sličniji sastavu ljudskog organizma, pa je njihova iskorištavanje u organizmu veća. Od namirnica životinjskog porekla vredni izvori proteina su meso, mleko, mlečni proizvodi, riba i jaja. Biljni proteini su manje ili više nekompletni, ali su korisni ukoliko se kombinuju sa životinjskim.
Među namirnicama biljnog porekla važni izvori proteina su žitarice i semenke. Količina proteina potrebna za održavanje zdravog radnog organizma je jedan gram na svaki kilogram telesne težine. Medutim, kada se želi povećati sposobnost učinka u vežbanju i kada se želi pozitivno uticati na oblikovanje tela, onda se potreba za proteinima naglo povećava, tako da se kreće čak do tri grama po kilogramu telesne težine.
Proteini su glavni sastavni deo žive ćelije. Oni u ishrani čoveka igraju gradivnu ulogu. Od proteina su izgrađeni svi organi i tkiva našeg tela. Pri procesima životne aktivnosti proteini se neprekidno razgraduju i obnavljaju. Što je snažnija životna aktivnost organizma, utoliko su intenzivniji razgradnja i ponovna ugradnja proteina. Čovečiji organizam nije u stanju da sam stvara proteine. On ih crpi iz namirnica koje se unose u vidu hrane. Količina proteina u dnevnoj ishrani zavisi od njenog kvaliteta (aminokiselinskog sastava) i od njihove iskoristljivosti. Naime, dokazano je da organizam različito iskorišćava različite proteine. Tako, na primer, organizam čoveka koristi proteine životinjskog porekla od 90—95 %, a proteine biljnog porekla od 78—81 %. Proteini životinjskog porekla organizam lakše koristi, jer one sadrže takav skup aminokiselina u svom međusobnom odnosu kakav postoji u belančevinama samog organizma. Na osnovu toga proizilazi da je oblikovanje tela nespojivo sa vegetarijanstvom.
Bitno je jedno, a to je da proteini zajedno sa mineralnim solima i vodom služe za izgradnju i obnovu organizma, time i mišićnog tkiva. Međutim, pošto se u organizmu ne mogu stvarati rezerve proteina, potrebno ih je unositi u svakom obroku. Ovo utoliko pre, jer se svi organi i delovi našeg tela koji sadrže proteine neprekidno troše (kosa, nokti, krvna zrnca, hormoni, fermenti itd.). Potrošnja proteina je najveća u početnoj fazi bavljenja telesnim vežbanjem.
Važno je imati obrok proteina, odnosno proteina, koji prethodi i sledi posle treninga. To znači, da ukoliko se trenira pre podne, da doručak i ručak moraju da budu neobično bogati proteinima. Ukoliko se trenira posle podne potrebno je pažnju obratiti na ručak i večeru. Ukoliko se u organizam redovno ne unose proteini putem hrane, one će na svoju štetu morati trošiti svoje vlastite. U tom slučaju bi trpeli svi organi. To bi dovelo do smanjenja njihovih funkcija, a kasnije i do potpunog prestanka njihovog rada.
Na prvorazredni značaj belančevina ukazuje i njihov stručni naziv PROTEIN, što potiče od grčke reči PROTEOS, a znači prvi, najvažniji. Sa druge strane, višak proteina u ishrani utiče na stvaranje otrovnog gasa metana u crevima, koji uništava vitamine iz grupe B. Usled dejstva metana, vitamini B ne mogu da odigraju ulogu katalizatora u procesu aktivizacije insulina, pa samim tim ni insulin neće moći na odgovarajući način da poveže šećer u krvi i da ga prosledi jetri. Uništavanje vitamina B grupe takođe povećava i osetljivosti nervnog sistema, dovodi do opadanja zaštitnog sistema i niza drugih veoma snažnih poremećaja. Pored toga što utiče na stvaranje metana, višak unetih proteina pretvara se u masnoću, što kao rezultat daje da se ugojimo.
