Trening za mišiće vrata je važan zbog nekoliko aspekata. Kao prvo on je izuzetno značajan za one koji se bave kontaktnim sportovima, poput ragbija, američkog fudbala, hokeja i naravno svih borilačkih veština. Jak vrat smanjuje jačinu udarca i minimalizuje mogući potres mozga nakon udarca u glavu.
U sportovima sa dosta povlačenja kao što su rvanje i džudo snažan vrat često pravi razliku između pobede i poraza. Mnogi iskusni borci upravo koriste vrat kao dodatno oružje u svom borilačkom arsenalu. Posebno je to vidljivo u boksu, a veliki šampioni kao što su Majk Tajson i Entoni Džošua veliku pažnju posvećuju treninzima ovog dela tela.
Takođe, jaki mišići vrata su dobar temelj za kvalitetan mišićni rast gornjeg dela tela. Rezultati istraživanja su pokazali da kada se ojačaju ekstenzori vrata, ojačaju se i gornji ekstremiteti. Egzaktan fiziološki mehanizam još nije utvrđen, ali iskustva su pokazala da jak vrat po pravilu znači i brži mišićni rast gornjih ekstremiteta.
Jak vrat pomaže i ispravljanju abnormalja u držanju tela. Učestalo sedenje ispred kompjutera ima velik uticaj na bol u vratu i loše držanje. Stoga je važno da s vremena na vreme ubacite vežbe za vrat u svoj redovni trening. A kada govorimo o važnosti vežbanja ovog dela tela u prilog tome idu i statistike koje su otkrile da svako pomeranje i dislociranje vrata za samo 0.5 cantimetara utiče na starenje istog za 5 godina.
I bodibilderi redovno vežbaju vrat jer tako obezbeđuju neophodnu simetriju tela. Klasične proporcije simetričnog tela zahtevaju da vrat, fleksori podlaktice i listovi imaju iste vrednosti.
Najbolji parametri za težine i učestalost vežbi za vrat glase:
PONAVLJANJA
Ekstenzori vrata spadaju u kategoriju sporo trzajućih mišića. Nije uobičajno da se vežbe za vrat rade u velikom broju ponavljanja, pa se stoga preporučuje brojka od 8 do 20 ponavljanja. Vrhunski sportisti teže tome da im mišići vrata postanu brzo trzajući jer to unapređuje njihove performanse. Na primer, vrhunski bacači diska rade samo dva ponavljanja u vežbama za ekstenzore sa 85 procenata maksimuma u jednom ponavljanju, dok brzi klizači rade 50 ponavljanja.
TEMPO
Tempo vežbi zavisi od broja ponavljanja. Ako radite tri serije sa 20 ponavljanja preporučuje se tempo 2010 (2- broj sekundi za spuštanje opterećenja nakon što ste ga podigli, 0- pauza između ekscentrične i koncentrične kontrakcije, 1- broj sekundi sa koncentričnu fazu podizanja opterećenja, 0- trajanje pauze tokom gornje tačke vežbe). Za sportove gde se zahteva izometrijska tenzija, poput rvanja koristi se formula od 4 do 6 ponavljanja u 1018 tempu.
INTERVALI ZA ODMOR
Zbog toga što je reč o manjoj mišićnoj grupi, mišići vrata se brže oporavljaju. U normalni okolnostima 60 do 75 sekundi je dovoljno da se mišić oporavi u 96 do 98 procenata.