Gojaznost je bolest koja predstavlja sve veći medicinski problem, a definiše se kao uvećanje masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja niza komplikacija. Predstavlja jedan od najstarijih metaboličkih poremećaja kod čoveka, da bi poslednjih godina, naročito u razvijenim zemljama sveta pokazivalo tendenciju stalnog porasta. Na našim prostorima gojaznost poprima karakteristike masovne metaboličke bolesti.
Prema etoipatogeneznim mehanizmima nastanka gojaznost se deli na:
- Naslednu gojaznost
- Hiperalimentacionu gojaznost
- Gojaznost zbog endokrinih i metaboličkih poremećaja
- Gojaznost usled oboljenja CNS-a
- Jatrogena gojaznost
Za ocenu stepena uhranjenosti i gojaznosti najpovoljniji i najčešće korišćeni su BMI (Body mass index) i WHR (Waist-Hip-Ratio). Indeks telesne mase se izračunava prema matematičkoj formuli:
BMI = TM (kg) / (TV (m))2
Klasifikacija gojaznosti prema BMI:
- pothranjenost: < 18,5
- normalna uhranjenost: 18,5-24,9
- prekomerna uhranjenost: 25,0-29,9
- gojaznost I stepena: 30,0-34,9
- gojaznost II stepena: 35,0-39,9
- gojaznost III stepena: >/= 40,0
Pored stepena gojaznosti neophodno je i poznavanje distribucije masnog tkiva, što se postiže merenjem obima struka i kukova. Osobe ženskog pola koje imaju veći obim struka od 80 cm, a muškarci veći od 94 cm, imaju povećan rizik od nastanka komplikacija gojaznosti.
Prema distribuciji masnog tkiva razlikujemo dva tipa gojaznosti:
- Ginekoidni tip gojaznosti (tip kruške) - karakteriše se nagomilavanjem masnog tkiva u karličnom pojasu, butinama, bedrima, glutealnom predelu.
- Androidni tip gojaznosti (tip jabuke ) - masno tkivo se deponuje u predelu ramenog pojasa i gornjeg dela trbuha, oko unutrašnjih organa.
Gojaznost je udružena sa razvojem čitavog niza komplikacija, tako da praktično ne postoji organ, ili sistem organa, koji nisu zahvaćeni u ovom oboljenju.
Najčešće posledice gojaznosti su:
- Metabolički sindrom (Diabetes mellitus tip 2, insulinska rezistencija, dislipoproteinemia, HTA)
- Poremećaji u nivou hormona i cirkulišućih faktora (citokina, ghrelina, hormona rasta, hipotalamo-hipofizna-adrenalne osovine, leptina, renin-angiotenzin sistema)
- Bolesti kardio-vaskularnog sistema (ishemijska bolest srca, kongestivna srčana insuficijencija, cerebro-vaskularna bolest, HTA, tromboembolijske komplikacije)
- Bolesti respiratornog sistema (hipoventilacioni sindrom, sleep-apnea sindrom)
- Bolesti gastro-intestinalnog trakta (holelitijaza, masna infiltracija jetre)
- Abnormalnosti reproduktivnog sistema (hormonalne komplikacije kod muškaraca i žena, opstetričke komplikacije)
- Bolesti nervnog sistema 6. Abnormalnosti reproduktivnog sistema (adipositas dolorosa)
- Disfunkcije imunološkog sistema
- Bolesti kože
- Maligne bolesti (dojke, debelog creva, endometrijuma, ovarijuma, žučne kese, bubrega, prostate)
- Mehaničke komplikacije (artroze, lumbalni sindrom)
- Psihosocijalne komplikacije (psihosocijalni stres, depresija)
Gojaznost je bolest koja se leči
Jedan od osnovnih ciljeva lečenja gojaznosti je sprečavanje daljeg porasta telesne mase i to primenom:
- Dijetetskog režima ishrane - dijeta treba da bude individualno sastavljena sa kalorijskim vrednostima od 800-1800 cal.
- Fizičke aktivnosti
Treba biti individualno prilagođena, pri čemu se treba pridržavati principa sprovođenja fizičke aktivnosti:
- vrste aktivnosti (hodanje, trčanje, sportovi sa loptom, plivanje, vožnja biciklom)
- intenzitet aktivnosti (početi intenzitetom od 55% maksimalnog pulsa, što se određuje po formuli:radni puls = (220 - godine) x 0.55 Intenzitet postepeno povećavati, ali ne preko 80% maksimalnog pulsa)
- trajanje (početi sa 20 min., i produžavati do 60 min.)
- učestalost (početi sa tri puta nedeljno a povećavati na 5-7 puta nedeljno).
- promena dosadašnjeg stila života
Lečenje medikamentima
Farmakoterapiju je moguće primeniti kod bolesnika sa BMI >/=30 kg/m2, ili kada je BMI >/= 27 kg/m2 udružen sa nekim komplikacijama kao što su: hipertenzija, koronarna bolest, dislipoproteinemija, diabetes mellitus tip 2.
Do sada najčešće primenjivan lek je Orlistat, koji deluje nesistemski, lokalno u GIT-u, tako što selektivno inhibira gastrointestinalnu lipazu i sprečava razgradnju masti, čime se smanjuje njihova resorpcija za oko 30%. Međutim, u poslednje vreme trend u terapiji gojaznosti je Metformin.
Efekat metformina se ispoljava prvenstveno povećanjem insulin posredovanog korišćenja glikoze u tkivima, stimulacijom anaerobne glikolize, inhibicijom glikoneogeneze. Registrovani lekovi iz grupe metformina su: GLUKOPHAGE, GLUFORMIN, SIOFOR, TEFOR.
Hirurško lečenje
Primenom kombinacije dozirane fizičke aktivnosti, adekvatne ishrane i metformina moguće je izvršiti dobru metaboličku kontrolu i redukovati TM i popraviti glikoregulaciju - u ovom slučaju dovesti u normalne okvire.
Tags: mršavljenje, gojaznost, metformin