Skoro da nema bildera koji se na dan takmicenja nije zalio da “drzi vodu”. Ovaj termin odnosi se na kvarenje misicne definicije koje je izazvano relativnim viskom vancelijske vode. I atlete u drugim sportovima (posebno tamo gde postoje kategorije po tezini) cesto se zale kako “drze vodu”, misleci pod time na telesnu tezinu koja se moze skinuti pomocu dehidracije, nosenjem gumirane odece ili neprestanim pljuvanjem.

Medju ovim sportistima uobicajeno je da koriste diuretike – lekove za izbacivanje vode iz organizma.

Iako je upotreba diuretika najvidljivija u bobibildingu, zloupotreba diuretika je zapravo rasirenija u rvanju i konjskim trkama (diuretike uzimaju i konji i dzokeji), kao i u profesiji manekenstva.

Diuretici povecavaju gubitak vode kroz pojacano mokrenje. U medicini se najvise koriste za tretman hipertenzije (povisenog krvnog pritiska), tako sto omogucavaju smanjenje volumena krvi i time snizenje pritiska. Takodje se mogu koristiti za tretman drugih medicinskih stanja, delujuci kao terapija koja spasava zivot u kriticnim situacijama. Na upotrebu diuretika nikad se ne treba odlucivati olako. U stvari, najmudrija odluka u vezi diuretika je da se nikad ne koriste. U bodibuildingu je bilo tragicnih slucajeva, gde su takmicari umirali na bini i van nje. Medikament koji je imao ulogu u vecini ovih slujeva je mocni diuretik Lasix.

Uzmi Lasix, i piski kao trkacki konj

Lasix je originalni komercijalni naziv za medikament furosemid; posle isteka patenta prodaje se i kao genericki lek, pa se moze naci pod razlicitim komercijalnim nazivima. Nasuprot rasirenom verovanju, genericki lekovi dokazali su se kao bioekvivalentni (sadrze navedenu kolicinu leka, sa istim dejstvom u telu). Zato je sada Lasix, ili bilo koji ekvivalentni genericki proizvod, veoma jeftin. Niska cena i efekat koji se odmah vidi (jer od Lasixa doslovno piskite kao trkacki konj) ucinili su da prakticno nema laznih proizvoda sa crnog trzista.

Diuretici deluju na bubrege kroz razlicite mehanizme; neki su blazi i  relativno bezbedni, dok su neki ekstremno mocni i nose veci rizik. Lasix pripada klasi tzv. snaznih diuretika Henlove petlje, sto znaci da je jedan od najjacih i najopasnijih diuretika u upotrebi. Da biste razumeli kako Lasix deluje, trebalo bi vam prilicno opsirno poznavanje anatomije i fiziologije bubrega, ali se i obicnim recima mogu u dovoljnoj meri objasniti efekti i rizici koji idu uz Lasix.

Bubrezi filtriraju (preciscavaju) citav broj otpadnih produkata iz krvi i odstranjuju suvisne jone (ili elektrolite). To je veoma vazna funkcija bubrega koja, kad radi ispravno, odrzava krvni pritisak u zdravom, normalnom opsegu. Joni se nakon filtriranja mogu izlucivati u mokracu, ili mogu biti vraceni u krv, u zavisnosti od krvnog pritiska. Ako je on visok, jos jona se izlucuje (mokrenjem). Dakle, joni vuku jos vode u mokracu, i tako da se telo oslobadja jedne kolicine vode da bi se smanjio volumen krvi, a time i krvni pritisak. Vancelijska voda dolazi iz plazme (vodeni deo krvi) i intersticijalne tecnosti. Intersticijalna tecnost je voda koja lezi izmedju celija, i odgovorna je za taj gladak izgled koji zamucuje misicnu definiciju. Dakle, ocigledno je zasto bilderi uzimaju diuretike: oni otklanjaju intersticijalnu vodu i time povecavaju definiciju misica.

Cena koju mozete platiti

Ali, ovaj efekat ne dolazi besplatno. Pod dejstvom Lasixa u urinu se moze izgubiti previse elektrolita, jer efekat Lasixa nadmasuje prirodni balans koji normalni bubreg moze odrzavati. Veoma brzo (pitanje sati), korisnik moze upasti u elektrolitski debalans, koji moze poremetiti rad mozga, misica i srca. Ako je elektrolitski debalans prevelik, ritam srca postaje neregularan i moze stati – a onda sledi smrt, i to brzo ...

Lasix deluje tako sto blokira transporter koji vraca natrijum, kalijum i hlorid iz filtriranog urina u krvotok; Lasix takodje izaziva gubitak kalcijumovih i magnezijumovih jona. U krvotoku i intersticijalnoj (medjucelijskoj) tecnosti, postoji velika kolicina natrijuma i hlorida, tako da se gubitak ova dva jona ne oseca odmah. Ali, kolicina raspolozivog kalijuma je mnogo manja, tako da je gubitak kalijuma obicno onaj neposredni razlog problema ili smrti izazvanih Lasixom. Gubitak kalcijuma i magnezijuma moze doprineti ostecenjima u vezi sa kalijumom i izazvati druge ozbiljne probleme.

Srce kuca kroz kompleksnu mrezu nervima – slicnih vlakana, koja nose elektricni signal do srcanog misica. Ovaj elektricni signal otkucava u odredjenom ritmu; iako brzina tog ritma moze postati brza ili sporija, osnovni ritam je uvek isti kad srce funkcionise normalno. Taj ritam se stvara kroz proces “depolarizacije”, koji zavisi od razlike u nivoima kalijuma unutar celije i izvan nje (tj u intersticijalnoj tecnosti). Ako nivo kalijuma u intersticijalnoj tecnosti postane previsok ili prenizak, elektricni ritam se poremecuje i moze potpuno stati (slicno kratkom spajanju baterije). Ovo stanje je opasno po zivot i moze nastupiti veoma iznenadno, bez upozorenja.

Kako izbeci rizik

Ima bildera koji su svesni rizika gubitka kalijuma koji izaziva Lasix, i pokusavaju to da koriguju kombinovanjem Lasixa sa nekim drugim diuretikom, kao sto je spironolakton. Spironolakton je prototipni medikament u klasi “diuretika koji stede kalijum”.
Kombinovanje ova dva medikamenta daje aditivni (nadodajuci) efekat, omogucavajuci da se postigne veci diureticki efekat (veca eliminacija intersticijalne tj vancelijske tecnosti), bez rizika uzimanja vecih doza Lasixa.
Na trzistu postoje diuretici koji sadrze zajedno furosemid i spironolakton, kao sto je Lasilactone.

Neki bilderi pokusavaju da gubitak kalijuma koriguju tako sto uzimaju kalijum u vidu suplemenata. Tablete kalijuma se mogu kupiti bez recepta i koriste ih neki pacijenti koji su na dugorocnoj terapiji diuretika. Medjutim, upamtite da se srcani ritam moze poremetiti i kad je nivo kalijuma previsok, a ne samo kad je prenizak.
Ritam srca je osetljiv i na nivoe magnezijuma – jos jednog jona koji se gubi tokom diureze izazvane Lasixom. Zapravo, verovatno je kombinacija niskih nivoa magnezijuma i kalijuma odgovorna za brzi i jak uticaj na ritam srca.

Kalcijum, poslednji jon koji se gubi usled uzimanja Lasixa, ucestvuje u misicnim kontrakcijama. Ako nivou kalcijuma padnu, moze doci do slabosti pa cak i do tetanije (kontrakcije koja se ne moze relaksirati, kao sto je grc vilice). Ocito, ovo moze dovesti do snaznog misicnog grcenja ili bola kod bildera prilikom poziranja.
Svi pomenuti efekti mogu se desiti sa kratkorocnom upotrebom diuretika kakvu praktikuju bilderi. Dugorocna upotreba ima dodatne opasnosti, ukljucujuci povecan rizik kardioloskih (srcanih) uzroka smrti i izmenjen metabolizam medikamenata ... Nijedan sportista ne moze imati koristi od dugotrajnijeg uzimanje diuretika, a nezeljene pojave su brojne: pad trenazne ili toplotne tolerancije, dehidracija, slabljenje i cirulatorni kolaps.

Doping testiranje i analgetici dodaju rizik

Kad je u pitanju Lasix, doping testiranje je pogorsalo vec losu situaciju. Mnoga bilderska takmicenja sada testiraju na diuretike, obicno uzimanjem uzorka urina noc ili jutro pred takmicenje. To tera atlete da ubrizgavaju Lasix, nadajuci se brzom dejstvu, umesto da uzimaju sporije ali “bezbednije” tablete Lasixa. Takva praksa je samo vodila bolnim grcevima, onesvescivanju i smrti. Smrt Andreasa Mincera je delom, ako ne u potpunosti, uzrokovana upotrebom Lasixa. Mincer je u to vremen uzimao veliki broj substanci, pa je nemoguce reci da li je i nesto drugo (na primer eritropoietin) doprineo njegovoj smrti.

Eritropoietin i vecina steroida povecavaju broj crvenih krvnih zrnaca. Visoka masa crvenih krvnih zrnaca, u kombinaciji sa jakom dehidracijom, rezultovala bi neprihvatljivo visokim hematokritom, pretvarajuci krv u spludge. To stanje ucinilo bi ga podloznim izrazenom zgrusavanju krvi i difuznom krvarenju. Tuzno je da lekcija skupo placena jednim mladim zivotom nije bila dovoljna da odvrati druge da ne idu tim istim putem.

Jedna stvar o kojoj se ne prica u popularnim casopisima i drugim publikacijama je da tzv. ne-steroidni analgetici / anti-reumatici (non-steroidal anti-inflammatory drugs, NSAID) blokiraju ili makar umanjuju diureticko dejstvo Lasixa. U NSAID spadaju aspirin, ibuprofen i naproxen (Bayer, Advil ili Motrin i Aleve), a bilderi i druge atlete ih veoma cesto koriste.

Svako ko razmislja da uzme Lasix (bilo da testira dozu u predtakmicarskoj fazi ili da ga uzima neposredno pred takmicenje), treba da vodi racuna da sigurno ne uzima nijedan lek ili suplement koji sadrzi neki od NSAID. Mnogi previdjaju da popularni fat burners jako cesto sadrze ekstrakt bele vrbe koji je prirodni izvor aspirina tj salicilne kiseline.

Zakljucak

Lasix je popularan i mocan diuretik Henlove petlje, koji za kratko vreme moze izvuci znatnu kolicinu zadrzane vode, dajuci bilderima “iscepan” izgled koji se toliko trude da postignu.

Lasix deluje na bubrege tako sto blokira povracaj elektrolita u krvotok, prouzrokujuci da se vise vode plasira u urin; ta voda se uzima iz krvotoka i iz prostora izmedju celija (intersticijalni prostor). Intersticijalna voda je ta koja kvari misicnu definiciju. Nebezbedna upotreba Lasix-a moze rezultirati gubljenjem kalijuma i magnezijuma, sto moze izazvati poremecaj srcanog ritma i iznenadnu smrt.

Cak i niske doze ovog medikamenta mogu kod dehidrirane osobe stvoriti visok hematokrit tj “pregustu” krv ili cirkulatorni kolaps (obicno usled prevelikog pada krvnog pritiska). Neki korisnici su otkrili da uzimanje malih doza Lasixa, u kombinaciji sa “kalijum-stedecim” diuretikom ili sa kalijumom u vidu suplemenata, sprecava pojavu misicnih grceva i drugih problema povezanih sa Lasixom.

Verovatno je da cemo u takmicarskom bodibildingu nastaviti da vidjamo probleme povezane sa diureticima, posto izgleda da se takmicari vracaju praksi uzimanja brzo-delujucih injekcionih verzija Lasixa u tom kratkom periodu izmedju takmicenja i odlaska na doping kontrolu.

Lasix moze izgledati kao razumno bezbedni medikament, posto je to ipak “samo diuretik” a ne neki mocni hormon ili stimulant. Ali, Lasix se dokazao kao najsmrtonosnije farmakolosko sredstvo koje je bodibilding do sada video. Niko ne treba da razmatra uzimanje Lasixa, a da prethodno ne razmotri visok rizik ostecenja zdravlja ili smrti.