KORISTI OD UPOTREBE GLUTAMINA

Jedna od najbitnijih uloga glutamina jeste da spreči kataboličke procese u organizmu do kojih dolazi usled velikih napora pri treninzima visokog inteziteta. Katabolizam predstavlja metabolički proces pri kojem dolazi do razgrađivanja velikih molekula na manje jedinice energije. To u trenažnom procesu praktično znači razgradnju mišića kako bi organizam došao do preko potrebne energije. Ovo za posledicu može imati gubitak telesne mase, slabljenje imunog sistema i posledično, lošije sportske performanse.

Upotreba glutamina takođe za posledicu ima jačanje imunog sistema, što je naročito važno za profesionalne sportiste i rekreativce koji se bave triatlonom ili trčanjem maratona, kod kojih je dokazano postojanje imunodeficijencije.

Kod ovih je utvrđeno da su više izloženi virusnim i respiratornim infekcijama, naprosto zato što njihovo telo izloženo stresu usled napornog treniranja nije više u stanju da proizvodi odgovarajuću odbranu. Zbog toga je glutamin deo njihove obavezne dijete, jer im pomaže u održavanju optimalnog zdravstvenog stanja tokom čitave takmičarske sezone.

Glutamin se pokazao kao koristan i u uništavanju produkata mlečne kiseline koja se skuplja u mišićima usled intezivnih treninga. Naime, prema Velburnovoj studiji, svega dva grama glutamina uzetih oralno utiču na podizanje nivoa plazma bikarbonata i hormona rasta koji povećaju sposobnost organizma da se izbori sa povećanim nivoima mlečne kiseline. Prema Velburnovom eksperimentu osam od devet ispitanika je pozitvno reagovalo na glutamin u smislu da je kod njih primećen manji zamor i brži oporavak u odnosu na kontrolnu grupu koja nije koristila glutamin.

Na kraju treba reći da proizvođači glutamina često navode da glutamin pozitivno utiče na stvarnje glikogenskih rezervi u jetri, što je od izuzetne važnosti za sportiste koji se bave aerobnim aktivnostima visokog inteziteta kao što su maraton ili triatlon. Ipak, ove tvrdnje tek trebaju da se naučno provere i za sada ih valja uzimati sa oprezom.

DOZIRANJE I UPOTREBA

Preporučena doza glutamina se kreće od 5 do 20 grama dnevno, u zavisnosti od inteziteta fizičke aktivnosti koja se upražnjava, ali i telesne mase osobe. Vršena su istraživanja i sa većim dozama glutamina, čak i do 40 grama, u kojima se pokazalo da su benefiti još veći.

Valja napomenuti da niti u jednom od ovih istraživanja nije došlo do toksikacije organizma, niti je na bilo koji drugi način zdravlje ispitanika bilo ugroženo. Ipak, rezultati ovih istraživanja podležu dodatnoj proveri i treba ih razumeti u samo smislu istraživanja, a ne preporuke za suplementaciju. Glutamin pokazao znatno efikasnijim kada se koristi na duže staze, nego u kratkom roku.

MOGUĆI ŠTETNI EFEKTI

Kao i svi lekovi ili dodaci ishrani, i glutamin može imati neke štetne efekte. Kada je reč o glutaminu, treba reći da je prijavljeno vrlo malo slučajeva u kojima je glutamin izazvao neželjene posledice. Prijavljen je slučaj osobe sa bipolarnim poremaćajem kod koje kliničko tretiranje glutaminom izazvalo povišeni nivo enzima jetre. Kod nekih osoba koje su glutamin uzimali oralno (u obliku praška) javila se gorčina i neprijatan osećaj u ustima.