Aminokiseline su osnovni gradivni elementi proteina. Vrednost proteina koji se nalaze u namirnicama biljnog i životinjskog porekla procenjuje se na osnovu aminokiselinskog sastava. To je i prvi i poslednji kriterijum.
Aminokiseline koje se sintetišu u organizmu nazivaju se neesencijalne, dok se aminokiseline koje naš organizam nije u mogućnosti da sintetiše nazivaju esencijalne aminokiseline ; i stoga ih je neophodno unositi putem ishrane.
U esencijalne aminokiseline ubrajaju se : aminokiselina triptofan, aminokiselina fenilalanin, aminokiselina lizin, aminokiselina treonin, aminokiselina valin (BCAA*), aminokiselina metionin, aminokiselina leucin (BCAA*), aminokiselina izoleucin (BCAA*), aminokiselina arginin i aminokiselina histidin.
Prvih osam aminokiselina neophodne su za održavanje azotne ravnoteže (balansa nitrogena), dok je aminokiselina histidin esencijalna samo za decu u fazi rasta ; a aminokiselinu arginin odrasle osobe mogu sintetisati u tkivima ili to čine mikroorganizmi creva, pa je fakultativno i ona esencijalna. Neesencijalne aminokiseline su: aminokiselina glicin, alanin, serin, zatim aminokiselina norleucin, asparagin ; potom, veoma važna aminokiselina za oporavak mišića glutamin; glutaminska kiselina, prolin, hidroksiprolin, kao i aminokiselina citrulin, tirozin i aminokiselina cistin.
Strani proizvođači se bave raznim prevarama u proizvodnji suplementacije, a naročito u proizvodnji proteina ("whey" proteina) koji je najpopularniji dijetetski suplement na tržištu. Tako jednom poznatom američkom proizvođaču dijetetskih suplemenata u proizvodu 100% whey protein, pronađena je velika količina aminokiseline L-GLYCINE (neesencijalna aminokiselina), koja i nema neku preteranu ulogu u sintezi proteina, te je zato na tržištu i najjeftinija - cena joj se kreće oko 1$/1kg.
Ni manje ni više nego 80% iste ustanovljeno je u tom nazovi "whey proteinu".
Prilikom izvoza dijetetskih suplemenata, potencijalni kupac odnosi na analizu suplement da proveri da li u njemu ima teških metala ili salmonele, kao i da utvrdi procenat proteina, a institut koji vrši analize ne određuje pojedinačnu vrednost aminokiselina - i tako prođu kontrolu...
Neki proizvođači su malo i korektniji pa napišu : OBOGAĆEN AMINOKISELINOM GLYCIN ; ili npr TAURIN. Te proizvođače treba izbegavati u širokom luku.
Još gora stvar od ovoga je kada napišu : OBOGAĆEN VLAKNIMA, što znači da sadrži protein graška koji je jako siromašan aminokiselinama. Od takvih pogotovo bežite što dalje.
